parakvadvslat

Uzroci oštećenja kičmene moždine

468380 SPINALCO copy

Uzroci koji mogu dovesti do oštećenja kičmene moždine su brojni i identični sa uzrocima koji dovode do oštećenja bilo kog drugog dela CNS-a.

U diferencijalnoj dijagnozi oboljenja kičmene moždine potrebno je pre svega analizirati topografsku lokalizaciju, s obzirom da određeni uzroci imaju predilekciju za specifične strukture kičmene moždine. Od značaja je i da li je u pitanju akutna, subakutna ili hronična mijelopatija, što takođe upućuje na različite uzroke njenog nastanka. Radikularni bol koji prethodi znacima kompresije kičmene moždine upućuje na ekstraduralno poreklo uzroka (diskus hernija, metastatski tumor, limfom, absces, lipom), dok razvoj tzv. centromedularnog sindroma upućuje na leziju unutar same kičmene moždine (gliom, ishemija medule, hematomijelija). Pored traume, u faktore koji uzrokuju teška oštećenja kičmene moždine spadaju:

(a) ishemički infarkti kičmene moždine, usled okluzije segmentnih arterija, tromboze prednje spinalne arterije, disekcije aorte, vaskulitisa i dr.;

(b) krvarenja u kičmenoj moždini (arteriovenske malformacije, epi- i subduralne hemoragije). Krvarenje u epiduralni i subduralni prostor može pritiskom da ošteti kičmenu moždinu ili nervne korenove. Predisponirajući faktori za epiduralni hematom su povreda, tumor, krvne diskrazije, lumbalna punkcija ili epiduralna anestezija kod bolesnika na antikoagulantnoj terapiji i dr., sa obično brzim, progresivnim oštećenjem kičmene moždine. Rana hirurška intervencija može biti praćena dobrim oporavkom.

(c) U slučaju fluktuacije simptoma mijelopatije diferencijalno dijagnostički treba razmotriti multiplu sklerozu ili vaskularnu malformaciju kičmene moždine. Lumbalna punkcija sa izoelektričnim fokusiranjem likvora, NMR i spinalna angiografija značajno doprinose etiološkom razjašnjenju ovakvih stanja.

(d) Zapaljenjske  lezije. Ukoliko postoji temperatura udružena sa jakim bolom u leđima (lokalizovanim ili radikularnim) i brzim razvojem para- ili kvadripareze, treba misliti na dijagnozu epiduralnog abscesa. Najčešći uzrok je Staphilococcus aureus, ali se mogu identifikovati i streptokokne infekcije, anaerobni organizmi, TBC ili gljivice. Nakon potvrde NMR pregledom, lečenje obuhvata hitnu dekompresivnu laminektomiju sa čišćenjem epiduralne kolekcije, uz dugotrajnu i intenzivnu antibiotsku terapiju.

Tuberkulom je čest razlog kompresije kičmene moždine u regionima u kojima je česta tuberkuloza. Manifestuje se i bez zahvaćenosti pluća. Može da bude praćen destrukcijom pršljenskih tela i širenjem infekcije ekstraduralnim prostorom. Rezultat je pritisak na kičmenu moždinu i parapareza (tzv. Pottova paraplegija). Tuberkulom je moguće identifikovati NMR snimanjem.

(e) Tumori kičmene moždine se dele na intramedularne (proces je unutar kičmene moždine) i ekstramedularne (proces je van kičmene moždine). Ekstramedularni se potom dele na (i) intraduralne (proces je na površini kičmene moždine, poreklom iz meningealnih ovojnica [meningeomi] ili korenova nerava [neurofibromi], ali unutar duralnog prostora) i (ii) ekstraduralne tumore (proces je u epiduralnom prostoru i obično se radi o metastatskim karcinomima, mijelomima, limfomima i dr. Zajednički imenitelj svih ovih procesa je pritisak na kičmenu moždinu.

Intramedularni tumori, kao i ekstraduralni tumori, obično su maligne prirode (gliomi). Nasuprot, većina intraduralnih tumora je spororastuća i benigna (meningeomi, neurofibromi, ređe hordomi, lipomi).

Iako su NMR snimanja superiorna u dijagnostičkom postupku, još uvek se povremeno koristi mijelografija.

(f) Protruzija diskusa se obično odigrava u lateralnom pravcu, kada pritiska korenove nerava i uzrokuje senzitivne i motorne radikularne simptome i znake. Međutim, protruzija diskusa može da se odigra ventromedijalno i, ako je na nivou iznad L1 pršljena, može da pritiska kičmenu moždinu sa slikom parapareze ili kvadripareze uz različit stepen udruženosti senzitivnih ispada i poremećaja sfinktera.

(g) Spondiloza je stanje u kome progresivna degeneracija međupršljenskih diskova uzrokuje proliferativne promene u okolnim, posebno koštanim strukturama. Ove proliferativne promene mogu da izvrše pritisak na kičmenu moždinu kada se ispoljava tzv. spondilotička mijelopatija, najčešće u vratnom regionu.

Cervikalnu spondilotičku mijelopatiju prati bol u vratu, uz retke radikularne bolove, razvoj spastičkog poremećaja hoda i ređe, poremećaje senzibiliteta i sfinktera. Hirurško lečenje (dekompresivne procedure) treba primenjivati samo ukoliko mijelopatija napreduje uprkos preduzetom konzervativnom lečenju (upotreba antispastičnih lekova, fizikalna rehabilitacija hoda, imobilizacija vrata).

(i) Veoma retko je mijelopatija posledica stenoze kičmenog kanala u torakalnoj regiji, kada se ispoljava kao progresivni razvoj spastičkog hoda, senzorni deficit i ponekad, poremećajem mokrenja tokom nekoliko meseci ili godina. Intermitentne klaudikacije primoravaju bolesnika da povremeno stane tokom hoda ili promeni položaj.

NMR ispitivanja su superiorna u postavljanju ove dijagnoze. Terapija izbora je dekompresija putem laminektomije.

Vi ste ovde: Home Uzroci oštećenja kičmene moždine